Pirot, Kragujevac, Veliko Gradište, Raška i Vrnjačka Banja su prve lokalne samouprave koje kroz projekat “Ka pametnim, zelenim i održivim gradovima u Srbiji” ulaze u program razvoja pametnih gradova i dobijaju novu infrastrukturu koja će omogućiti značajne uštede, efikasnije upravljanje resursima i veće zadovoljstvo građana, najavljeno je na konferenciji povodom lansiranja projekta.

Projekat je finansiran kroz program develoPPP, koji sprovodi GIZ, uz podršku NALED-a, a u saradnji sa lokalnim samoupravama i privatnim partnerima – kompanijama Intracom Telecom i Telegroup.

Kako je saopšteno danas, plan je da do juna Raška dobije sistem za pametno upravljanje zelenim površinama, u Pirotu će zaživeti pametni parking, Kragujevac i Vrnjačka Banja grade pametnu vodovodnu mrežu, dok će u Velikom Gradištu građani dobiti novu pametnu stanicu za solarno punjenje električnih vozila.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić naglasio je da pametan grad ne znači samo skup aplikacija, već pametno upravljanje i racionalno korišćenje resursa u javnoj upravi, privredi i zaštiti životne sredine.

“Ovo što danas predstavljamo je tek početak. Naš cilj je da ova rešenja proširimo na čitav grad i da Pirot postane primer kako lokalna samouprava može da koristi tehnologiju u službi građana”, naglasio je Vasić.

“Zadovoljstvo nam je što upravo u ovoj jubilarnoj godini kada obeležavamo 25+ godina nemačko-srpske međunarodne saradnje možemo da podržimo rešenja koja pomažu gradovima da postanu pametniji i održiviji. Kroz rešenja koja GIZ sa svojim partnerima sprovodi – od pametne mobilnosti i upravljanja zelenim površinama do inteligentnih sistema za pijaću vodu – građani će imati čistiju životnu sredinu, uštedeti vreme i novac i osetiti konkretno poboljšanje kvaliteta života”, izjavila je direktorka GIZ-a u Srbiji Sabine Olthof.

Dodatno, sve opštine dobiće razvijene koncepte pametnog grada prilagođenog potrebama lokalne zajednice, na osnovu mapiranja ključnih sektora gde bi implementacija pametnih tehnologija donela najveću korist.

“Naše istraživanje je pokazalo da polovina opština u Srbiji sprovodi ili je imala u prošlosti neki pilot projekat sa elementima razvoja pametnih gradova, dok još 65% navodi da planira takve aktivnosti. Kao ključne oblasti za uvođenje inovacija lokalne samouprave vide infrastrukturu, komunalne usluge i zaštitu životne sredine, ali prepreke poput nedostatka finansijskih sredstava, nerazvijene infrastrukture i ograničenih stručnih kapaciteta i dalje usporavaju njihov napredak”, naveo je direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.

Izvor: Pirotske vesti